Zasto se tacna cena popravke cesto zna tek posle dijagnostike
Zasto je dijagnostika potrebna pre dogovora o ceni i kako ona stiti i servis i klijenta.
Ista prijava moze da krije potpuno razlicite uzroke. Telefon moze da ne puni zbog kabla, konektora, baterije, kontrolera napajanja ili ostecenja na ploci. Spolja je to jedna prica, a po popravci vise razlicitih scenarija.
Zato dijagnostika nije odlaganje procesa, nego nacin da se klijentu ne obecava pogresna cena i da se ne zapocinje pogresan rad. To je posebno vazno tamo gde sam simptom spolja ne govori mnogo o dubini kvara.
Dobar servis prvo proverava uredjaj, pa tek onda govori o obimu rada, roku i ceni. Takav redosled na pocetku deluje manje "brzo", ali u praksi smanjuje rizik pogresnih ocekivanja i nepotrebnih povratnih dolazaka.
Za klijenta je to zastita od situacije u kojoj je recena jedna cifra, a kasnije se pojavljuju novi obavezni radovi. Za servis je to zastita od rada po pogresnoj pretpostavci, koja kasnije vodi u spor ili gubitak vremena.
Normalan tok je jednostavan: uredjaj se primi, odradi se dijagnostika, objasni pravi uzrok i tek posle odobrenja prelazi se na popravku. Sto je taj korak jasniji, to je proces mirniji za obe strane.