Šta raditi kada je uređaj već prošao kroz loš servis
Objasnjavamo kako servis procenjuje uređaj posle tuđe intervencije i zašto je ovde iskrena dijagnostika važnija od obećanja da će sve biti brzo sređeno.
Drugi dolazak posle loše popravke skoro uvek počinje ne od same prijave, nego od pregleda onoga što je već rađeno na uređaju. Treba razumeti šta je skidano, šta je menjano, šta nedostaje i kakvi tragovi otvaranja već postoje unutra.
Tipicne posledice loše intervencije su oštećeni šrafovi, polomljene kopče kućišta, izgubljeni zaštitni limovi, loš lepak, savijeni fleksovi i pokušaji da se kontakt "namesti" bez normalne zamene dela. Nekad ostane isti kvar, a nekad se pojave i potpuno novi problemi.
Poseban rizik je kada uređaj posle prvog servisa pocne da radi nestabilno: čas se uključuje, čas ne, gubi mrežu, loše puni ili se jače greje. U takvoj situaciji ne može se samo nastaviti tamo gde je neko stao. Mora ponovo da se uradi provera i da se isključe posledice prethodnog rada.
Dobar servis ovde ne obećava rezultat naslepo. Prvo treba utvrditi da li je uređaj i dalje realno popravljiv, da li nedostajući delovi mogu da se nadoknade i da li su oštećena ležišta, konektori ili vodovi. Nekad je obnova moguća i ima smisla, a nekad je poštenije odmah reći da pouzdan rezultat više nije siguran.
Ako je uređaj već bio kod drugog majstora, korisno je to odmah reći. Tako se stedi vreme i klijentu i servisu. Što je jasnija istorija prethodne intervencije, lakse je proceniti pravi obim rada i izbeći pogrešne pretpostavke.